Svet

Dijalog između različitih kultura i religija


Žorhe Sampajo
Kada su Ujedinjene nacije 2006. osnovale Alijansu civilizacija mnogi su to radije poredili s napola praznom čašom nego dopola napunjenom. Štaviše, takav gest primljen je s izvesnom dozom sumnje iz različitih razloga - da li zbog toga što je bio direktno izložen teorijama civilizacijskog šoka, što jeste bio jedan od ciljeva projekta, ali nije uspeo da se izbori s njima, što je predstavljao samo jedan u nizu već postojećih inicijativa, što su njegovi ciljevi bili disproporcionalni u odnosu na skromna sredstva koja su bila na raspolaganju, ili, možda, što je u okviru globalne borbe protiv terorizma više zvučao kao rajska muzika nego kao poziv na uzbunu koji je uputila inostrana politika.
U maju 2007, kada sam imenovan za visokog predstavnika, geslo kojim sam se rukovodio bilo je oprez, strpljenje je predstavljalo moj borbeni poklič, a uverenost da će Alijansa ispuniti političku prazninu moj epigraf.
Prvi forum Alijanse civilizacija održava se ove sedmice u Madridu. Okupiće širok spektar ljudi s četiri strane sveta: predstavnike nacionalnih vlada, međunarodne organizacije, fondacije, akademske centre, nevladine organizacije, verske vođe, religijske grupe, prevodioce, mlade i medije. Postoje tri cilja foruma: obeležavanje važnog trenutka u zalaganju vlada i međunarodne zajednice da investiraju u Alijansu kao svojevrstan globalni prostor upravljanja kulturnim raznolikostima, budući da predstavlja četvrti stub održivog razvoja; organizovanje "laboratorije" za partnerstvo i pokretanje zajedničkih terenskih ispitivanja, uključujući praktične projekte u oblasti obrazovanja, aktivnosti mladih, medija i migracija; mobilizacija javnosti kako bi Alijansa postala inicijativa otvorena za učešće građana.
Stoga, na forumu u Madridu Alijansa će dobiti novu energiju, koja će, nadam se, označiti konačan zaokret u pravcu konkretnog, praktičnog rada na terenu. Godina 2008. biće presudna za dalju sudbinu Alijanse - ili ćemo uspeti da "otvorimo" Alijansu i realizujemo regionalne projekte koji su u toku, uključimo je u određene agende (mislim na Evropsku uniju, Arapsku ligu, Organizaciju islamske konferencije, Azijsko-pacifičku ekonomsku kooperaciju, Iberoameriku. Afričku uniju Evropski savet), ili nećemo uspeti da udvostručimo opseg dobrih namera, ili ćemo uspeti da se uključimo unutrašnje programe država, ili ćemo ostati zarobljeni u domenu debata i retorike. Ili ćemo uspeti da pokrenemo čitavo društvo, ili ćemo morati da postignemo kompromise kako bi ostvarili naš krajnji cilj, što predstavlja poboljšanja u praktičnim oblastima koja će doneti novu nadu različitim narodima.
U našem svetu koji je obeležen dubokim neuravnoteženostima, ne samo planeta već i ljudi pokazuju znake uznapredovalog nazadovanja. Štaviše, ukoliko ujedinimo naše napore, bićemo kadri da unapredimo dijalog između ljudi, preobrazimo kulturne i verske različitosti u šansu za istinski, održivi razvoj društava širom sveta.
Znamo da je istorija nacija, religija i civilizacija sačinjena od svetlosti i tame, da se smenjuju razdoblja rata i mira, trenuci sučeljavanja, konflikata i netolerancije i volje za dijalog, za otvorenost ka našim sunarodnicima, za kulturu različitosti, toleranciju i poštovanje univerzalnih vrednosti.
Složen, zahtevan dijalog između civilizacija, kultura i religija jeste neophodan, realno ostvariv i blagotvoran. On predstavlja najbolju protivtežu izolaciji, nepoverenju i najsnažniji podsticaj za otvorenost, razumevanje i toleranciju. Ali, takav princip, u isti mah, zahteva trud, budući da neprosvećen i nekulturan razgovor postaje monolog ili vodi u tišinu, što po pravilu predstavlja osnovu za štetne ekstremističke stavove i porive fanatika.
Nesumnjivo, u pojedinim razdobljima pripadnici različitih kultura imaju običaj da potvrđuju svoj identitet ulaženjem u sukobe s drugima. Štaviše, kulturne osobenosti, koje su zakonski odobrile verske ili etničke grupe, postaju polazište za konflikte i dominaciju. Sve civilizacije, religije i kulture moraju pokazati toleranciju, uvažiti slobodu svesti i pravo na različitost. To je potrebno učiniti ne samo zbog netolerancije koja postoji u okviru pojedinih kultura ili religija već i zbog činjenice da kulture i religije nisu stabilne duhovne tvorevine, već se menjaju tokom vremena.
Složena međunarodna situacija koja je nastala posle 11. septembra, te niz drugih terorističkih napada koji su postali trajno obeležje ove decenije, učinili su da dijalog između civilizacija, kultura i religija postane nasušna potreba ljudi, koja se ne sme odlagati. Stoga, Alijansa civilizacija prestavlja pravu inicijativu, pokrenutu u pravo vreme. Zajedničkim snagama postaraćemo se da naše aktivnosti donesu i prave rezultate, ne jednog dana, već upravo sada, na forumu koji se održava ove sedmice. Nadajmo se da će biti tako!
Autor je visoki predstavnik UN za Alijansu civilizacija i bivši predsednik Portugala





Katastrofalan poraz vladajuće stranke na parlamentarnim izborima na Tajvanu


Šansa za poboljšanje odnosa s Pekingom


Tajpej - Predsednik Tajvana Čen Šui Bjan preuzeo je krivicu za katastrofalni poraz vladajuće Demokratske progresivne stranke (DPP) na parlamentarnim izborima održanim proteklog vikenda i podneo neopozivu ostavku na sve funkcije u partiji. Glavna opoziciona stranka u toj državi Nacionalistička partija imaće 81 poslanika u novom skupštinskom sazivu, dok je stranci aktuelnog šefa države pripalo samo 27 mesta.
Mediji u Kini ocenjuju da će se zahvaljujući porazu Čenove partije, koja je glavni zagovornik otcepljenja od Kine, umnogome poboljšati odnosi Pekinga i Tajpeja. Štaviše, većina analitičara ističe da će kineske vlasti uspostaviti efikasne saobraćajne veze i investirati u razvoj turizma na tom ostrvu. Frank Hsie koji je preuzeo rukovodeću palicu DPP posle Čenove ostavke izjavio je da će raditi na jačanju stranke i obećao da će odneti pobedu na izborima za šefa države zakazanim za mart. "Potrebno je da uspostavimo efikasnu kontrolu izvršne vlasti, budući da bi ubedljiva pobeda Nacionalne partije mogla ozbiljno ugroziti demokratske tekovine u Tajvanu", izjavio je on.
Veliki deo javnosti u toj državi očekivao je da će se Čen odmah povući s državnog kormila, ali predsednički kandidat Nacionalističke partije na predstojećim izborima Ma Jing Džeu opovrgao je takve navode, istakavši da njegova stranka "ne namerava da zloupotrebi vlast". D. S.





Američki predsednik u Ujedinjenim Arapskim Emiratima


DŽORDŽ BUŠ: Zalivske zemlje moraju dići glas protiv Irana




Upozorio na opasnost od Teherana: Džordž Buš u vojnoj kantini u Bahreinu



Abu Dabi - Američki predsednik Džordž Buš posetio je juče Ujedinjene Arapske Emirate u okviru svoje turneje po zalivskim državama. U razgovoru s predsednikom te države šeikom kalifom Binom Zajedom al Nahijanom Buš je pohvalio demokratske tekovine" koje su se dogodile u prethodnom periodu i apelovao na njega da podrži mirovna nastojanja Izraelaca i Palestinaca. Tom prilikom američki predsednik je naglasio da Iran predstavlja opasnost po čitav svet i pozvao sve arapske saveznike SAD da dignu glas protiv vlasti iz Teherana "pre nego što bude suviše kasno".
"Iran predstavlja najvećeg donatora terorizma u svetu", izjavio je Buš. Kao jedan od bitnih preduslova za osujećivanje ambicija vlasti iz Teherana, u koje spada i sporni program obogaćivanja urana, američki predsednik je pomenuo jačanje saradnje između SAD i zalivskih država.
On je, takođe, opovrgao tvrdnje jednog dela međunarodne zajednice da Vašington želi da zauzme teritorije na prostoru Arapskog poluostrva, istakavši da njegova administracija ulaže trud kako bi se na tom području uspostavili "demokratski principi". Kao jedan od pozitivnih učinaka zalivskih država, Buš je pomenuo izvođenje reformi u Iraku, pokrenutih u cilju nacionalnog pomirenja. Ranije istoga dana američki predsednik posetio je pomorski kompleks SAD u Bahreinu. Tom prilikom on je doručkovao s marincima. AP






IZ SVETA






VRAĆENA PRAVA ČLANOVIMA IRAČKE BAAT PARTIJE
Bagdad - Parlament Iraka doneo je zakon kojim se vraćaju prava hiljadama članova partije Baat koju je predvodio pogubljeni šef države Sadam Husein. Pre pet godina predsednik Privremene uprave koalicionih snaga Pol Bremer razrešio je dužnosti sve pripadnike stranke Baat, što je izazvalo nezadovoljstvo pristalica bivšeg iračkog predsednika i podstaklo razvoj pobunjeništva. Novi zakon dobio je podršku svih prisutnih poslanika aktuelnog saziva parlamenta i smatra se korakom ka uspostavljanju nacionalnog pomirenja. S. D.



POLICIJA U KENIJI UBILA I RANILA NA DESETINE PRISTALICA OPOZICIJE
Najrobi - Pripadnici policije u Keniji ubili su i ranili više desetina protivnika režima aktuelnog šefa države Mvajia Kibakija tokom protekle sedmice, uključujući i veliki broj nenaoružanih ljudi, navodi se u saopštenju američke organizacije Human rajts voč. U tom dokumentu se upozorava da bi masovni protesti pristalica opozicionog lidera Raile Odinge, najavljeni za ovu sedmicu, mogli produbiti jaz u državi. Reagujući na najnovije navode, Ujedinjene nacije, Evropska unija i Sjedinjene Američke Države pozvale su suprotstavljene strane u Keniji da se usaglase oko mirovnog sporazuma. AP



MASOVNI PROTESTI OPOZICIJE U GRUZIJI
Tbilisi - Osamdeset hiljada pristalica opozicije demonstriralo je na ulicama gruzijske prestonice, izražavajući neslaganje s ponovnim izborom Mihaila Sakašvilija za predsednika države. Vođa protesta Levan Gačečiladže koji je zabeležio poraz na nedavno održanim izborima ponovo je doveo u pitanje regularnost referenduma. Učesnici demonstracija pozvali su Sakašvilija da se povuče s državnog kormila i raspiše nove izbore. AP