Ekonomija

Zašto se velikim potrošačima u Srbiji ne isplati da električnu energiju kupuju od drugih dobavljača iz regiona


EPS nudi najjeftiniji kilovat-sat




Jedan od najvećih potrošača električne energije: Ju Es Stil Srbija



Kvalifikovani potrošači u Srbiji, a to su preduzeća koja godišnje potroše više od tri gigavata električne energije, od 1. januara mogu da biraju od kog proizvođača u regionu će kupovati struju. To praktično znači da više neće zavisiti samo od isporuka Elektroprivrede Srbije koja je dosada bila jedini snabdevač. Novi tarifni sistem za prenos struje doneo je još jednu pogodnost - prenos električne energije sada će se plaćati odvojeno. Na privilegiju da biraju od koga će nabavljati struju domaćinstva u Srbiji moraće da čekaju do 2012. godine, a krajnji rok za potpunu liberalizaciju i otvaranje tržišta električnom energijom je 2015. godina.


Priprema za otvaranje tržišta



Da bi mogla da se uključi u proces liberalizacije tržišta, Elektromreža Srbije definisala je koncept razvoja kojim je, kada je reč o prenosu električne energije, predviđena izgradnja transformatorske stanice u Somboru i Jagodini, kao i dalekovod od Subotice do Sombora. Taj posao je okončan, a u toku je izgradnja dalekovoda od Niša do Skoplja, kao i nove transformatorske stanice u Beogradu. Na granicama prenosa, ugrađena su nova brojila, dok je Nacionalni dispečerski centar dobio novi sistem za dispečersko upravljanje (EMS/SKADA sistem), a regionalni centri mogu se pohvaliti savremenim dispečerskim tablama. Okončan je i projekat novog sistema za daljinsko prikupljanje obračunskih i mernih podataka.



Iako su se formalno stekli svi uslovi za izlazak na regionalno tržište električne energije, nerealno je očekivati da će se kvalifikovani potrošači odlučiti za nabavku struje od drugih dobavljača s obzirom na to da Elektroprivreda Srbije još uvek ima najnižu prodajnu cenu električne energije za široku potrošnju, koja ni približno nije dostigla tržišni nivo. Cena kilovat-sata po kojoj privreda u Srbiji nabavlja struju iznosi 4, 78 evrocenti. U Češkoj je ta cena 7,49, u Mađarskoj 8,37, Turskoj 7,97, Poljskoj 5,82, Slovačkoj 6,68, u Rumuniji 7,65, u Grčkoj 5,39, a u Italiji čak 16,74 evrocenta. Dakle, iz ovih podataka vidi se da je cena u Srbiji znatno niža nego u nekim zemljama iz najbližeg okruženja.
U Elektromreži Srbije, kompaniji koja se bavi prenosom električne energije, tvrde da su spremno dočekali otvaranje regionalnog veleprodajnog tržišta i podsećaju da je novi sistem za upravljanje tržištem električne energije uveden u oktobru prošle godine. Tako je EMS postao jedan od prvih operatera prenosa električne energije u Evropi koji ima sistem usklađen sa standardima Evropske unije. U EMS ističu da je uvođenje savremene informatičko-komunikacione infrastrukture preduslov za otvaranja tržišta električne energije čije bi prednosti kvalifikovani potrošači trebalo da osete već početkom ove godine. Osnovna prednost ovog sistema jeste to što omogućava računanje debalansa između ugovorenih i realizovanih transakcija za svakog od učesnika na tržištu električne energije u Srbiji. Sistem, u koji je uloženo tri miliona evra, integrisan je sa sistemima za dispečersko upravljanje, zatim za daljinsko prikupljanje obračunskih i mernih podataka, kao i sa sistemom za prijavu programa rada učesnika na tržištu. G. Vlaović





Naftni derivati skuplji za četiri dinara?


Beograd - Da li su se stekli uslovi za novo poskupljenje benzina na pumpama u Srbiji znaće se u toku današnjeg dana kada će biti urađena analiza propisana Uredbom o cenama naftnih derivata, saznaje Danas u Ministarstvu rudarstva i energetike. Ukoliko se proceni da razloga za korekciju ima, Ministarstvo rudarstva i energetike će predlog proslediti nadležnim ministarstvima istog dana, pa bi do promene cene moglo doći već u utorak u ponoć.
U Ministarstvu rudarstva i energetike nisu mogli da nam kažu koliko će korekcija iznositi, međutim, kako nezvanično saznajemo, benzin će poskupeti za oko četiri dinara po litru. Ako do toga dođe, biće to prvo poskupljenje goriva u novoj godini. Prethodna korekcija cene benzina zabeležena je 12. decembra 2007. tako da sada litar MB 95 i BMB 95 košta 91,5 dinara po litri. Cena D2 iznosi 78,1 dinar, evrodizela 85,2, dok eko, košta 81,4 dinara po litru. G. V.





DINKIĆ: Minimalna cena za 51 odsto NIS-a dve milijarde evra


Beograd - Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Srbije Mlađan Dinkić izjavio je juče da privatizacija Naftne industrije Srbije treba da bude odvojena od gasnog aranžmana Srbije i Rusije i da je minimalna cena za 51 odsto te kompanije dve milijarde evra. "Za Srbiju je najbolje da se proda većinski udeo u NIS-u i to na kvalifikacionom tenderu, sa aukcijom pred TV kamerama u završnici, gde su dobrodošli i Rusi, kao i svi drugi zainteresovani strateški investitori", rekao je Dinkić u intervjuu za Betu. Dinkić je naglasio da je Srbiji potreban dobar međudržavni gasni aranžman sa Rusijom, ali da cenu za NIS treba odrediti na osnovu tržišnih kriterijuma, a ne direktnom pogodbom.
Ako se NIS privatizije po tržišnoj ceni, svaki punoletni građanin će, prema njegovim rečima, dobiti akcije te kompanije u vrednosti od oko 200 evra, "u protivnom, ako se prihvati ponižavajuće niska ponuda ruske delegacije koja pregovara o naftno-gasnom aranžmanu, dobiće svega 30 evra". Dinkić je dodao da bi prihvatanje takve ruske ponude oštetilo budžet Srbije za najmanje 1,6 milijardi evra, što je iznos koji je dovoljan da se izgrade oba nedostajuća autoputa na jugu Srbije, kompletna obilaznica oko Beograda i tri nova mosta u Beogradu. "Tenderskom prodajom NIS-a mogla bi da se postigne pet do osam puta veća cena od one koju su ponudili Rusi", istakao je Dinkić i naveo da bi novi većinski vlasnik NIS-a u tu kompaniju, u naredne tri godine, trebalo da investira najmanje 300 miliona evra.
U pregovorima sa Rusima o gasnom aranžmanu, prema njegovom mišljenju, Srbija treba da nastoji da dobije tranzitni gasovod tri puta većeg kapaciteta od ponuđenog, sa protokom od 30 milijardi kubika godišnje, poput onoga koji su Rusi već dogovorili sa Bugarskom, kao i da Banatski Dvor umesto lokalnog postane regionalni centar za skladištenje gasa. Na pitanje da li u Vladi Srbije postoji većina koja je za tržišne kriterijeme u postupku privatizacije NIS-a, Dinkić je rekao da ohrabruje to što je Demokratska stranka shvatila da je prvobitna ponuda Rusa neprihvatljiva. Beta





Za sredstva iz Nacionalnog investicionog plana konkurisalo nešto više od 6.900 projekata, a odobren samo 971


Za obilaznicu oko Beograda i puteve više od 10 milijardi dinara


Vlada Srbije usvojila je odluku o raspodeli sredstava iz Nacionalnog investicionog plana za 2008. godinu, a ukupan budžet za planirane projekte iznosiće 47 milijardi dinara ili oko 587 miliona evra. U ovoj godini biće finansiran 971 projekat od čega je 601 novih, dok su ostali projekti započeti u prethodnim godinama. Od 47 milijardi dinara novi projekti biće finansirani sa 24,8 milijardi dinara, a već započeti sa 22,1 milijardi. Najveći projekti koji će ove godine biti finansirani iz NIP su veliki infrastrukturni radovi kao što je izgradnja obilaznice oko Beograda, zatim autoputeva Niš-Dimitrovgrad i Leskovac-Preševo, rekonstrukcija Pančevačkog mosta i aerodroma Batajnica. Značajna sredstva biće izdvojena i za privlačenje direktnih investicija.


Selo za 21. vek



U Ministarstvu poljoprivrede koje je dobilo nešto više od dve milijarde dinara saznali smo da će najveći deo sredstava biti utrošen na ruralni razvoj i revitalizaciju poljoprivredne infrastrukture. Zahvaljujući finansijskoj podršci NIP biće pokrenut pilot projekat "Selo za 21. vek". Za početak sredstva će biti uložena u osavremenjivanje seoskog života što bi trebalo da stimuliše mlade ljude da ostanu na selu. To, između ostalog, podrazumeva uvođenje Interneta i kablovske televizije, izgradnju vrtića i škola kao i organizovanje boljeg prevoza.



Prema podacima Kancelarije za Nacionalni investicioni plan, za dobijanje sredstava konkurisalo je čak 6.938 projekata, ali je odobreno samo 971. Pada u oči neravnomerna teritorijalna raspoređenost sredstava s obzirom na to da će za realizaciju projekata u centralnoj Srbiji biti potrošeno čak 36 milijardi dinara (721 projekat), vojvođanskim će pripasti samo devet milijardi dinara (191 projekat), a projektima na Kosovu i Metohiji 1,3 milijardi dinara (59 projekata).


Prioriteti



Prošle godine budžet NIP iznosio je 44,3 milijardi dinara, i prema rečima Dragana Đilasa, ministra bez portfelja zaduženog za NIP, utrošeno je 88 odsto tih sredstava. U 2006. godini u okviru NIP planirano je da bude potrošeno 388,6 miliona evra, a povučeno je samo 110 miliona evra. Prioriteti NIP su razvoj infrastrukture, povećanje zaposlenosti, obrazovanje i ruralni razvoj. Za razliku od prošle godine kada je NIP finansiran samo iz budžeta, ove godine sredstva će stići iz privatizacionih prihoda (najviše se očekuje od prodaje NIS), kredita međunarodnih finansijskih organizacija, kao i pretpristupnih fondova EU.



Projekte za finansiranje iz sredstava NIP mogu da prijave ministarstva i drugi državni organi i organizacije, javne ustanove, autonomne pokrajine, opštine, gradovi, grad Beograd i udruženja građana. Kada je reč o ministarstvima, najveći deo novca je iz Nacionalnog investicionog plana pripašće Ministarstvu za infrastrukturu, koje može da računa na 10,1 milijardi dinara. Za izgradnju obilaznice oko Beograda - od Dobanovaca do Bubanj potoka, biće utrošeno 2,5 milijarde dinara što će biti najveće pojedinačno izdvajanje iz NIP u ovoj godini. Za izgradnju autoputeva od Niša do Dimitrovgrada i od Leskovca do Preševa opredeljeno je 900 miliona dinara, a za rekonstrukciju Pančevačkog mosta 800 miliona dinara.
U Ministarstvu ekonomije kojem će pripasti sedam milijardi dinara rekli su nam da će, kao i prošle godine, novac biti usmeren u turizam i za regionalni razvoj, kao i za potrebe Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza radi podsticanja investicija. Inače, za privlačenje direktnih investicija i podsticaje za otvaranje novih radnih mesta biće izdvojeno 1,6 milijardi dinara. Na trećem mestu je Ministarstvo odbrane kojem će pripasti 2,7 milijardi dinara. U tom ministarstvu su nam rekli da su sredstva iz NIP raspoređena prema prioritetima, a tri najveća prioriteta su ulaganje u bazu Cepotina u Kopnenoj zoni bezbednosti na jugu Srbije, remont helikoptera i aviona, kao i rekonstrukcija aerodroma Batajnica. Prema podacima Kancelarije za NIP, za rekonstrukciju tog aerodroma biće utrošeno oko 362 miliona dinara. Plan Ministarstva odbrane je da osposobi ovaj vojni aerodrom da prima civilne avione, pre svega one koji obavljaju kargo transport, ali i putničke, posebno u slučaju kada je Aerodrom Nikola Tesla zatvoren zbog magle.
Ministarstvu zdravlja pripalo je 2,1 milijarda dinara koliko je dobilo i Ministarstvo rudarstva i energetike. U tom Ministarstvu saznali smo da su odobrena sredstva za 33 projekta od čega se čak 32 odnosi na razvoj infrastrukture, a jedan na obrazovanje. Najambiciozniji projekat svakako je nastavak izgradnje podzemnog skladišta gasa Banatski Dvor za šta će biti izdvojeno 300 miliona dinara. Slede izdvajanja za gasovod kod Požarevca (od 220 miliona dinara) kao i izgradnja razvodnih gasovoda od Kruševca do Trstenika (154 miliona dinara), od Užica do Zlatibora (153,5 miliona) kao i gasovoda kod Kosjerića (107,7 miliona). Osim u gasifikaciju, novac će biti uložen i u unapređenje elektro-mreže, izgradnju trafo stanica i javno osvetljenje. Najmanje sredstava pripašće Ministarstvu spoljnih poslova (200 miliona), dok će i Ministarstvo za dijasporu dobiti 10,8 miliona dinara. I. Radak





Delta sport namerava da preuzme preostale akcije Obuće


Beograd - Kompanija Delta sport objavila je ponudu da preuzimanje preostalih 33,26 odsto akcija trgovinskog preduzeća Obuća iz Beograda, za ukupno 344 miliona dinara. Kako se navodi na sajtu Centralnog registra za hartije od vrednosti (www.crhov.co.yu), Delta sport je ponudio cenu od 5.754 dinara za jednu akciju Obuće, što je i prosečna cena akcije te firme u poslednja tri meseca na Beogradskoj berzi. Delta sport je vlasnik 66,74 odsto od ukupno 179.790 akcija Obuće, dok je u vlasništvu Akcijskog fonda 23,45 odsto akcija, društveni kapital predstavlja 6,4 odsto, a 1,28 odsto akcija pripada firmi, a preostalih 2,1 odsto akcija su u u vlasništvu malih akcionara. Ponuda će biti otvorena do 31. januara, navodi se na sajtu. Beta






U DVE REČI






POČINJE ISPLATA SUBVENCIONISANIH STAMBENIH KREDITA
Beograd - Nacionalna korporacija za osiguranje stambenih kredita (NKOSK) od će ponovo početi da isplaćuje stambene kredite sa subvencijom države. U Korporaciji navode da osim redovne novogodišnje i božićne pauze, prekida u isplati nije bilo. Vlada Srbije usvojila je Program dugoročnog stambenog kreditiranja za koji je iz budžeta namenjeno 3,5 milijardi dinara, čime se se stekli uslovi za nastavak isplate tih kredita. "Pretpostavljamo da će odobrena suma biti dovoljna za podmirenje potreba na tržištu, a ukoliko se pokaže da u prvoj polovini godine to nije dovoljno, rebalansom budžeta se može predvideti veća suma", kažu u Korporaciji.
U toku prošle godine, ukupno je isplaćeno 2,85 milijardi dinara za 4.012 zahteva za stambene kredite sa subvencijom države. Vrednost ukupno osiguranih kredita kod NKOSK iznosi 743 miliona evra, a ukupan broj kredita je oko 24.500. Stambeni krediti koje subvencioniše država odobravaju se građanima od 23 do 45 godina, na rok otplate do 30 godina. Kamatna stopa banaka je od 6 do 8 odsto, a poslednjih pet godina otplaćuje se državi po kamati od 0,1 odsto. U Srbiji više od 20 banaka odobrava te kredite. Beta



PONIŠTENA PRIVATIZACIJA VALJEVSKE JABLANICE
Valjevo - Agencija za privatizaciju poništila je kupoprodajni ugovor o privatizaciji Građevinskog preduzeća Jablanica iz Valjeva. Agencija je to rešenje donela 26. decembra 2007. godine "zbog neispunjenja obaveza kupca", a 4. januara 2008. i rešenje kojim je kapital Jablanice prenet Akcijskom fondu Srbije. Sada je 65,44 odsto kapitala te fabrike u vlasništvu Akcijskog fonda Srbije, MBR Mladenovac ima 6,55 odsto, a mali akcionari preostalih 28,01 odsto akcija. Jablanicu je, u decembru 2004. godine, na aukciji za 28,5 miliona dinara kupila firma MBR iz Mladenovca. Putem transakcija među povezanim firmama i prodaje nekretnina upravna zgrada Jablanice površine od oko 1.450 kvadratnih metara, prodata je požarevačkom Cobestu , čiji je suvlasnik MBR . Jablanica je u osnivanje nove firme Jako gradnja uložila nenovčani kapital u vrednosti od 558.000 evra, koji je činio samački hotel Jablanica sa 105 kreveta i restoranom sa 120 mesta. Upravnu zgradu i hotel potom je, u martu 2007. godine, za 90 miliona dinara kupio valjevski industrijalac Vidoje Vujić, dok je Jako gradnji u aprilu prodat Jablaničin pogon u prigradskom naselju Gorić. Vujić je novinarima rekao da poništavanje privatizacije Jablanice ne proizvodi nikakvo pravno dejstvo u transakcijama u kojima je on učestvovao, a slično misle i advokati. Beta

TELEKOM SRBIJE OČEKUJE DOBIT OD 21,4 MILIJARDE DINARA
Beograd - Telekom Srbije objavio je da u ovoj godini planira povećanje bruto dobiti od 42 odsto, odnosno, na 21,4 milijarde dinara. Prema budžetu kompanije za 2008. godinu, očekuje se ukupan prihod od 87,5 milijardi dinara, što je za 11 odsto više nego u prošloj godini, navodi kompanijski list Telekom svet. Operativni prihod planiran je u iznosu od 84,9 milijardi dinara na osnovu tri miliona pretplatnika fiksne telefonije i 5,85 miliona pretplatnika mobilne telefonije. Planirano je da se 58 odsto prihoda dobije od fiksne telefonije. Ukupni troškovi Telekoma Srbije za 2008. godinu, na osnovu budžeta koji usvojio Upravni odbor, biće 66,1 milijarda dinara, što je za tri odsto više nego prethodne godine. Troškovi fiksne telefonije biće 19 odsto veći, dok će mobilna telefonije smanjiti troškove za 26 odsto. Telekom svet navodi da su najviše povećani troškovi interkonekcije sa mobilnim operaterima Telenor i Vip, a najznačajnije smanjenje planirano je za prodaju mobilnih telefona i marketing. Budžetom su planirana ukupna ulaganja od 25,44 milijarde dinara, što je za šest procenata manje nego u 2007. godini. Od tog iznosa 17,3 milijarde izdvojeno je za fiksu telefoniju gde je planirana instalacija 194.378 digitalnih linija, a investicije u razvoj internet mreže dostići će 1,3 milijarde dinara, što je 30 odsto više nego 2007. godine. Beta



HIP-PETROHEMIJA PROIZVELA 700.000 TONA ROBE
Pančevo - Fabrike koje posluju u sastavu HIP-Petrohemije proizvele su tokom 2007. godine oko 700.000 tona raznih proizvoda i za 2,3 odsto premašile plan, uprkos problemima sa snabdevanjem osnovnom sirovinom. Godišnje planove premašili su fabrike Etilen - za 2,2 odsto i Elektroliza - za 16,5 odsto, dok je Fabrika polietilena visoke gustine (PEVG) zabeležila drugi po redu godišnji proizvodni rekord, pa je sa oko 76.000 tona polietilena planirani obim uvećan za 1,2 odsto. Od kada postoji, Fabrika sintetičkog kaučuka u Elemiru nikad nije uspela da dostigne 87.000 tona robe. Ovakav obim proizvodnje je za sedam odsto bolji od plana što je i apsolutni godišnji rekord. U Fabrici polietilena niske gustine (PENG) proizvodnja je premašila 55.000 tona što je za 5,4 manje od plana a očekivana produkcija u Panonijaplastu Crepaja niža je za 1,9 odsto. "HIP-Petrohemija, sa novim v. d. generalnog direktora Janom Kuraiem na čelu, nastavlja sa ovakvom poslovnom politikom, a u planu je i povećanje proizvodnih kapaciteta Petrohemije", rekla je za Danas Tanja Tatomirović, menadžer za odnose s javnošću HIP Petrohemije Pančevo. V. J. P.